Revizija srpske istorije, revizija sećanja srpskog naroda

Posted on February 21, 2014 by

0



Briše se sećanje srpskog naroda

Kratka istorija Srbije u velikom ratu opisana u knjizi Mire Radojević i Ljubodraga Dimića.  – Suočavamo se sa revizionističkim udarom koji je motivisan političkim odlukama.
 Kolubarska bitka bila je jedna od najznačajnijih u Velikom ratu

Kolubarska bitka bila je jedna od najznačajnijih u Velikom ratu

Ko je kriv za Prvi svetski rat

SVAKO osvajanje znanja je revizija već postojeće istoriografske slike prošlosti, ali se u slučaju teme i problema Prvog svetskog rata suočavamo sa revizionističkim udarom koji je motivisan političkim odlukama, i koji se uvek pojavljuje u brutalnom obliku kada postoji politička volja da se manipuliše slikom prošlosti – rekao je istoričar Ljubodrag Dimić.  Kratka istorija, na oko 300 strana, koju uz Dimića potpisuje i istoričar Mira Radojević, namenjena je običnim čitaocima u Srbiji i dijaspori koji, po rečima autora, žele da saznaju nešto o Velikom ratu u vreme kada se suočavamo sa velikim nacionalnim, političkim i istoriografski izazovima.

– Tako je bilo 1914. i 1915. Može se videti da Nemci pokušavaju da prave “Bele knjige”, da skidaju krivicu sa sebe, da tada zovu istoričare u pomoć, i da im ozbiljni istoričari kažu: “Gospodo to je propaganda, mi vam tu ne možemo pomoći, ni oko početka rata, niti oko utvrđivanja uzroka te velike nesreće”. Tako je bilo i u periodu posle završetka rata, u vreme Vajmarske republike. Vrhunac te revizije istorije je Hitlerova odluka da prestane da isplaćuje reparacije, a tim činom je odbio da prihvati odluke Versajskog mirovnog ugovora. Posle Drugog svetskog rata, Hladni rat je uticao na političku promenu slike epohe, težište pogleda dela istoričara pomeralo se ka SSSR-u, ka Rusiji i to kao onoj koja je kriva za rat. U poslednjoj deceniji, Srbija koja ima veliki dosije iz devedesetih, postala je pogodan medijum da se istoričari opet vrate na temu o njenoj krivici – rekao je Dimić.

Danas su, po njegovim rečima, na udaru, pre svega, istorijski izvori i činjenice, jer se nove analize izvode na suženom broju istorijskih izvora i činjenica, čime se dolazi do dalekosežnih zaključaka koje sugeriše politika. Na delu je i obesmišljavanje činjenica, čime se obesmišljavaju procesi, pojave i događaji. Dolazimo u jednu virtuelnu sliku prošlosti, gde su važni ne činjenice već diskursi, tumačenje. 

Tumačenje je ideološki oblik mišljenja, za razliku od istraživanja koje nikada nije konačno, i znanja koje je bez granica, koje se uvek može produbljivati, nadograđivati, koje se stiče sa protokom vremena. Na udaru je i istorijski metod, koji se zamenjuje nekim drugim metodom. Jedno vreme to je bio metod marksizma i lenjinizma u praksi ovog prostora. Zato i nema knjiga i ozbiljnih istraživanja posvećenih Prvom svetskom ratu u prvim decenijama posle Drugog svetskog rata.

 – OVO je vreme u kom nam preti upravo ono na šta je upozoravao Jaša Tomić – da onaj narod koji zaboravi prošlost neće imati ni budućnost. U istoriji Prvog svetskog rata za nas odavno više nema velikih tajni, najznačajniji sadržaji i problemi odavno su dobili naučno tumačenje. Godišnjice balkanskih i Prvog svetskog rata za Srbe nisu nimalo lake, jer svi imamo izuzetno teško nacionalno osećanje da gubimo ratove koje smo davno dobili i kojima smo se ponosili – rekla je Mira Radojević.

Danas je na snazi neka druga ideologija, verovatno globalizma, o kojoj mi još ne znamo dovoljno, ali koja formira mišljenje. Oni koji žele da formiraju svest ljudi trude se da formiraju njihovu istorijsku svest, jedan sloj u onome što je opšta društvena svest. Tako je uz činjenice, izvore, metodologiju, na udaru društveno sećanje. Ono nestaje, briše se, i onda se može kreirati neka druga slika prošlosti. Obesmišljava se i funkcija istoričara: njegovu ulogu u društvu preuzima neko drugi, bilo da je to propagandista, bilo da je to skupština, bilo da je to tribunal – rekao je Dimić.

RAZGOVOR S PATRIJARHOM i PREDSEDNIKOM

AUTORI i izdavači knjige “Srbija u Velikom ratu 1914-1918” razgovarali su sa patrijarhom Irinejom koji je istakao da je ovim delom dat značajan doprinos očuvanju istine o pravim uzrocima Prvog svetskog rata i odata pošta ogromnim žrtvama Srbije za njenu i slobodu čitave Evrope.

– Samo narodi koji poštuju sebe, koji ne zaboravljaju svoje žrtve i patnje za mir i slobodu, mogu računati da ih drugi priznaju i poštuju, da uvažavaju interese Srbije i srpskog naroda – istakao je patrijarh Irinej.

 

Večernje Novosti od 21. februara 2014.

Advertisements
Posted in: Uncategorized