Ko i zašto ubija patriotizam u Srbiji i može li se to ikako zaustaviti

Posted on December 3, 2013 by

0



U Istočnoj Evropi svi patriotizmi bili su poželjni zbog rušenja SSSR, izuzev srpskog i ruskog. Trpimo posledice razgradnje države, nacije, vere 

 Sukob između „tradicionalista“ i „modernista“ vuče korene još iz 19. veka, i, uz minimalne predahe, intenzivno traje, povremeno se rasplamsavajući do usijanja. 
Daci
Kada jedan Francuz kaže: „Ponosan sam što sam Francuz i pripadam naciji koja je dala Napoleona, Lujeve, Voltera, Molijera, najpoznatije slikare“, on je šarmantni patriota koji neguje evropske vrednosti. Uprkos tome što je Napoleon svojevremeno pokorio pola Evrope. Kada Srbin kaže: „Ponosan sam što sam Srbin, što je srpska država jedna od najstarijih nezavisnih zemalja u regionu, što je car Dušan još u ono vreme doneo moderan zakonik, što su Srbi bili na pobedničkoj strani u oba rata, a tokom Drugog svetkog rata imali dva antifašistička pokreta“, on je antievropejac zagledan u prošlost, zvecka oružjem i vraća naciju u mračne devedesete.

Da li je rodoljublje samo u Srbiji nazadna i nepoželjna kategorija? Da li je ono samo ovde antievropsko? Da li su na dve Srbije podeljene samo elite ili i narod?

– U celoj Evropi primetan je sukob tradicionalnog i liberalnog, ali su u Srbiji u pozadini toga geopolitički razlozi – objašnjava Dušan Proroković, izvršni direktor Centra za strateške alternative.

– U celoj Istočnoj Evropi nacionalizmi su bili poželjni kad je Zapad rušio SSSR, samo su srpski i ruski bili nepoželjni. Ruski jer je podržavao jačanje Sovjetskog Saveza, a srpski jer je pomagao u jačanju ruskog uticaja na Balkanu.

Još je Jovan Cvijić zapazio postojanje dva mentaliteta – dinarskog, koji ni po koju cenu ne odustaje od tradicionalnog, i rajinskog, koji je podložniji uticajima sa strane. Međutim, po Prorokoviću, ova podela u samom narodu nikada nije bila tako izražena kao između elite i naroda:

– Prozapadna elita je oduvek pokazivala odvratnost prema tradicionalnom i patriotskom, jer je Zapad vršio pritisak isključivo preko elita i medija. U poslednjih pet godina, ipak se uspostavlja novi balans i deo elite naginje ka Rusiji.

Proroković konstatuje da je pritisak protiv tradicionalnih vrednosti i na samom Zapadu prešao sve granice, pa je tako u Francuskoj milion i po ljudi protestovalo protiv gej brakova, a Gvido Vestervele dobio je tri puta manju podršku na izborima.

Prof. dr Ljubiša Despotović, sociolog politike, smatra da je ovde rodoljublje postalo „nekorektan politički stav“, a za to postoji više uzroka:

– Prvi je razgradnja nacionalne države, koja je počela 1. decembra 1918, i nastavila se kroz Kraljevinu, pa kroz Brozovu Jugoslaviju. Nju je pratila razgradnja nacije u korist integrativnog jugoslovenstva – da se naši ratni neprijatelji ne bi osećali loše, i da se zaboravi ko je bio na kojoj strani.

Nacija i država su i dalje razgrađene, jer ne znamo, po Despotoviću, ni gde su nam granice, ni kom geopolitičkom krugu želimo da pripadamo – evroazijskom ili evroatlantskom:

– Jedan od uzroka je i razgradnja verskog identiteta, pa smo tako u 21. vek ušli kao repaganizovani demos, koji pokušava da se rehristijanizuje. Razgrađena nam je i nacionalna elita, a „ulaznica“ u elitne krugove podrazumevala je prihvatanje prvo internacionalnog liberalizma, pa komunizma, pa globalizma… Dominacija internacionalnih ideologija zarad različitih ciljeva potisnula je nacionalno i rodoljubivo.   Zato, nacionalno, kad pokušava da se rekonstruiše, biva obeleženo kao retrogradno, degenerativno i pretnja modernizmu.

Nasuprot njima, analitičar Vladimir Todorić smatra da srpski patriotizam ne mora uvek da bude suprotan evropejstvu, a kroz istoriju za njega često nismo dobijali podršku velikih sila isključivo zarad njihovih trenutnih interesa:- Srbija nije dobila podršku od Evrope kada se oslobađala od Turaka, jer je velikim silama bio potreban prolaz kroz Bosfor i Dardanele. Zbog toga je i Rusija zažmurila na austrugarsku aneksiju BiH. Iz sopstvenih interesa neke zemlje su nas 27. marta 1941. gurnule u sukob sa Nemačkom. Zato moramo da nađemo optimalni način da se usaglasimo sa Evropom.

DISKONTINUITET

ZA razliku od Srbije, prema Despotovićevom mišljenju, ostale evropske zemlje nemaju problem sa žigosanjem rodoljublja, jer nisu imale konstantan diskontinuitet.

A nas je vazda nešto prekidalo: pred kraj 19. veka bili smo na korak do modernizacije države, škole, vojske, kada su nas sačekali prvo balkanski, a zatim i Prvi svetski rat. Od njega se nismo oporavili, a usledili su Drugi svetski rat i dolazak komunizma…
Za Večernje Novosti  Vojislava Crnjanski Spasojević  http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:466610-Rodoljublje-postalo-izdaja-evropejstva

Advertisements
Posted in: Uncategorized