Ambasador Sirije u Srbiji: Protiv Sirije se vodi svetski rat, ali nas podržava četiri milijarde ljudi!

Posted on November 14, 2013 by

0



Rat protiv Sirije je svetski rat po svim merilima. U našu zemlju je ušlo 100.000 terorista iz 83 zemlje sveta. Preko 100 svetskih kanala stalno emituje programe protiv Sirije. Svetske obaveštajne agencije vode rat protiv Sirije i iz svemira satelitima snimaju položaje naše vojske. Da Sirija nema podršku u svetu, ne bismo izdržali, evo, tri godine. Zahvaljujući snazi koju ima Sirija prvi put se na Zapadu čuje jasno glas naroda protiv rata, kaže u intervjuu za „Svedok“, Sulejman Abu Dijab, ambasador Sirije u Srbiji.

Sirija

Svedok: Kakvo je stanje u Siriji danas?
Sulejman Abu Dijab: Situacija u Siriji trenutno ide ka boljem. Na političkom nivou situacija je odlična zbog toga što je predsednik Bašar al Asad prihvatio inicijativu koju je ponudio Vladimir Putin vezano za razrešavanje pitanja hemijskog oružja u Siriji. Saglasnost predsednika Asada pokazuje kredibilitet sirijske politike koja za cilj ima povećanje stabilnosti i bezbednosti u regionu. Ruska inicijativa kao i sirijsko prihvatanje te inicijative otvorili su put ka mirovnom rešenju i u Savetu bezbednosti se o mirnom rešenju uveliko govori. Savet bezbednosti je doneo i rezoluciju u kojoj se jasno govori o neophodnosti mirovnog i političkog rešenja. Uz to, rezolucija zahteva borbu protiv terorizma, a naročito protiv Al-Kaide.
S: Čini se da je splasnula međunarodna tenzija oko Sirije i da se priča ponovo vraća u okvire diplomatije, a ne međunarodne intervencije?!
S.A.D: Sada su u toku pripreme za konferenciju u Ženevi i razmatra se ko će učestvovati. Što se tiče Sirije, zvanična delegacija je spremna. Trebalo bi da dođe i jedna delegacija koja predstavlja sirijsku opoziciju, ali da predstavlja sve strukture u nacionalnoj opoziciji. Ta opozicija bi trebalo da deluje u jedinstvenom cilju da se očuva celovita i sekularna Sirijia. Onima koji se bave terorizmom i koji su uzeli oružje, nema mesta na konferenciji.
S: Šta se dešava sa hemijskim oružjem u Siriji?
S.A.D: Pitanje korišćenja hemijskog oružja u Siriji je fabrikovano. To se nikad nije desilo niti će se desiti. To su besmislene stvari koje su izvele neke terorističke grupe u Siriji u saradnji sa stranim snagama. Cilj je da se isprovocira javnost u svetu i da se dobije podrška za američku vojnu invaziju na Siriju. Svi dokazi koje smo videli i sva ispitivanja su pokazala da Sirija ne koristi hemijsko oružje.
S: Koliko tačno Sirija poseduje hemijskog oružja?
S.A.D: Sirijska vlada je svu dokumentaciju o hemijskom oružju u celosti predala Organizaciji za zaštitu od hemijskog oružja koja predstavlja telo UN. Procena te organizacije je da je Sirija dala vrlo precizne podatke i zbog toga je pohvaljena.
Sa druge strane, stručnjaci su već počeli da rade u Siriji i mi zbog toga imamo pohvale. Ovi stručnjaci su kazali da hemijsko oružje u Siriji nije ni u stanju da bude iskorišćeno.
S: Da li imate precizniji podatak, koliko tog hemijskog oružja u Siriji zapravo ima?
S.A.D: Nisam čuo precizan broj. Ali je sigurno da je to oružje vrlo staro, napravljeno još osamdesetih.
S: Zašto ste uopšte nabavljali to oružje?
S.A.D: Hteli smo da napravimo ravnotežno stanje u oružju koje je imao Izrael koji je razvijao i razvija i nuklearno oružje. Treba reći da Izrael okupira i deo sirijske teritorije, a vidimo i da od Amerikanaca nabavljaju najsavremenije oružje. Još sedamdesetih godina Izraelci su koristili napalm. I u Libanu, kao i u pojasu Gaze pre nekoliko godina koristili su obogaćeni uranijum. Imaju najmodernije oružje na raspolaganju.
S: Šta se dešava na terenu, kada je reč o pobunjenicima?
S.A.D: Vidimo kako se te terorističke snage međusobno bore. Grupa „Država Iraka i Šama“ (Daiš), koja je deo Al Kaide i koja dolazi iz Iraka, i zajedno sa grupom Džabhat al Nusra, bore se protiv takozvane Oslobodilačke vojske. Istovremeno, vidimo da se unutar takozvane Oslobodilačke vojske pojavljuju grupe sa snažnom verskom orijentacijom koje se distanciraju i sukobljavaju sa tom, nazovi vojskom. Obe grupe odvojile su se od Oslobodilačke vojske i udružile se sa organizacijom Daiš (Al Kaida).
S: A kakvo je stanje u regularnoj sirijskoj vojsci?
S.A.D: Ona se drži. Ta vojska je jedinstvena i jaka. Ona ima narodnu podršku i vidimo kakve uspehe stvara na terenu. Zbog toga imam slobodu da kažem da situacija u Siriji ide ka boljem. Narod i vojska su čvrsto zajedno, uz rukovodstvo. Sa druge strane SAD i Zapad su pred činjenicom da li da podržavaju Al-Kaidu i terorizam, ili mirovno rešenje. Oni su zbog toga u vrlo nezgodnoj situaciji jer ne mogu javno da kažu da su uz Al-Kaidu. Zato sada pričaju o neophodnosti postizanja mira i mirovnog rešenja.
S: U zapadnim medijima, ali i u srpskim, često se o protivnicima Asadovog režima govori samo kao o opoziciji, bez više detalja. Ko su ti borci protiv Asada i ko ih finansira?
S.A.D: Ovo što se dešava u Siriji jeste svetski rat u novom obliku. Evropljani kao i evropske obaveštajne službe govore da je u Siriju ušlo 100.000 plaćenika iz 83 države. Mnogi su iskreno i jasno govorili o naoružavanju takozvane opozicije. To su činili Amerikanci i Francuzi, pre svih. Cela Turska je pretvorena u kamp za vežbanje i pripremu terorista iz celog sveta. Saudijska Arabija i Katar direktno naoružavaju i finansiraju, milijardama dolara, te pokrete.
S: Da li je situacija takva da je uz Siriju jedino Iran, a da su ostale zemlje protiv?
S.A.D: Sirija ima podršku svih arapskih naroda. Siriju podržavaju Rusija, Kina, zemlje BRIKS-a, Latinska Amerika… Imamo podršku oko četiri milijarde ljudi. U ovom trenutku slike predsednika Asada se dižu u Egiptu, Alžiru, Tunisu, svuda… Tako da sirijski stav ima podršku naroda. Da te podrške nema, Sirija ne bi izdržala tri godine.
S: U zapadnoj javnosti se dosta govori o ogromnoj moći i bogatstvu koje ima porodica Asad. Šta je tu istina?
S.A.D: Ta priča je apsolutna laž i čista izmišljotina. Predsednik Asad dolazi iz poljoprivredne porodice koja nije velika. On ne vlada zbog toga što pripada jednoj porodici, već zato što ima podršku naroda Sirije. Sirijski predsednik nema podršku samo u sredini iz koje dolazi rodom, već širom Sirije. Režim u Siriji je sekularan, a sekularizam nas tera da poštujemo sve manjine. Prema tome, iza tih priča o velikom bogatstvu porodice Asad stoje neki drugi motivi.
S: Mediji su dosta pominjali brata Bašara al Asada, Mahera, kao čoveka koji komanduje elitnim sirijskim jedinicama i koji je nemilosrdni izvršilac najtežih zadataka u odbrani trenutne sirijske vlasti?
S.A.D: Maher al Asad je brat predsednika Bašara i on je jedan od oficira u sirijskoj vojsci. Da li ste čuli za njega do pre nekoliko godina ili meseci?! Pošto skoro niko nije, to nešto govori. Sirijska vojska je velika i rasprostranjena po celij teritoriji. Od cele te vojske, Maher al Asad vodi jednu diviziju, kao i stotinu drugih oficira vojske Sirije, a širom Sirije ima mnogo divizija. Jedna takva divizija i čovek na njenom čelu, sve i da hoće, ne mogu da pokriju celu teritoriju zemlje. Prema tome, te priče o Maherovoj moći su čista laž. Zašto se priča o jednom oficiru kao da on predstavlja celu vojsku?!
S: Rekli ste da je Bašar al Asad na vlasti jer ga narod želi. Ipak, Bašar je na vlast došao kao naslednik oca Hafeza, a ne na izborima. Vi nesumnjivo držite da je Sirija demokratska zemlja, ali koliko je ona demokratska ako tamo nije bilo izbora? Do izmena Ustava 2012. pisalo je da je „Baas“ partija bila definisana kao neprikosnovena politička snaga u Siriji?!
S.A.D: Sirijski Ustav je nastao 1972. Tada je odlučeno da „Baas“ partija bude vodeća. Takođe, ona je u sebi okupila Front narodnog jedinstva koji je okupio sedam partija. Ovaj Ustav je važio 30 godina. Zahvaljujući njemu, bivši predsednik Hafez al Asad je mogao da izgradi jednu moćnu i razvijenu državu u ekonomskom, obrazovnom, privrednom i poljoprivrednom smislu. Stvorio je samostalnu državu. U Siriji se jede i oblači od čisto domaćih proizvoda. Sirija ne duguje nijedan dinar, ni unutra ni van zemlje. Obrazovanje do fakulteta je besplatno. Zdravstvo je besplatno. Najveće i najkomplikovanije operacije su besplatne. Tako se Sirija nametnula kao jedna centralna zemlja ne Bliskom istoku koja je uvek morala da bude pitana.
Kada je predsednik Hafez al Asad umro, moralo je da se čuva stanje koje je bilo do njega (do 2000. godine – napomena redakcija). Nastavak razvoja Sirije usledio je dolaskom Bašara al Asada koji je prvo na posebnoj sednici izabran kao predsednik Sirije. To znači da su političke snage u njemu očito videle znak sigurnosti i poverenja, posebno što je Bašar al Asad oduvek bio okrenut reformama i modernizaciji zemlje. Ali mogu iskreno da vam kažem da niti Zapad, niti SAD iskreno žele reforme u Siriji.
S: Kada je došao na vlast, Bašar al Asad je i od Zapada viđen kao modernizator i neko ko će učiniti Siriju pristupačnijom svetu. Kada je došlo do pogoršanja?
S.A.D: Kada je 2003. došlo do okupacije Iraka, tadašnji američki državni sekretar Kolin Pauel došao je kod Bašara al Asada i postavio pet uslova: izbacivanje Palestinaca iz Damaska; sklapanje mirovnog ugovora sa Izraelom; prihvatanje njihovih uslova; prekid odnosa sa Iranom; prekid odnosa sa Hezbolahom. Predsednik je to sve odbio. Od tada se intenzivira plan da se svrgne predsednik Sirije. Setite se da je Sirija optužena i za ubistvo libanskog premijera Rafika Haririja 2006. Opet se tada krenulo sa blokadom Sirije i pritiscima. Mislili su da će time srušiti režim, ali je on izdržao.
S: Koliko ima sličnosti u onome što se danas dešava u Siriji sa onim što se dešavalo devedesetih na Balkanu? Mnogi kažu da je zbog multietničnosti Sirija neka vrsta Jugoslavije u malom. Ima li paralela?
S.A.D: Koriste se iste metode – medijski rat i optuživanje jedne strane. Razlika je u tome što je NATO agresiju uspeo da izvrši na Jugoslaviju, a nije uspeo na Siriju. Uzrok tome je promena ravnoteže u međunarodnim snagama. Drugi dodatni razlog je da je Sirija jaka zemlja i ima mnogo mogućnosti za odbranu. Ma koliko da posmatrači govore o jugoslovenskom scenariju u Siriji i iako se u Siriji iste metode koriste i isti kriminalni akti kao i protiv Jugoslavije, međunarodna slika i odnos snaga je drugačiji.
S: Kako gledate na držanje Srbije u vreme sukoba u Siriji? Da li ste razočarani našim stavom?
S.A.D: Nismo razočarani stavom Srbije. Sirija gleda na Srbiju kao na prijateljsku zemlju. Imamo jako čvrste istorijske odnose. Imamo mnogo razumevanja za stav Srbije i njenu poziciju. Shvatamo šta se dešava u Srbiji i u regionu i kakve su okolnosti. Istovremeno, znamo da narod Srbije svim srcem podržava Siriju. Jer, narod koji je imao takvu katastrofu i preživeo onakvu agresiju 1999, ne može da se ne saoseća sa narodom koji faktički prolazi kroz isti tretman u medijima i iste probleme. Zato mi ne tražimo oštriji stav Srbije jer smo svesni da je u nezgodnoj poziciji i da želi da uđe u EU. U dubini Srbija nas podržava. Mi smo sigurni da Srbija neće usvojiti nikakav stav koji bi bio protiv Sirije i vlade Sirije.

„Arapsko proleće“ je uvod za napad na Siriju
       S: Kako gledate na „Arapsko proleće“?
S.A.D: U vreme previranja u Libanu 2006. Kondoliza Rajs je izjavila da je to vreme rađanja „Novog i Velikog Bliskog istoka“. Mislili su da će rat protiv Libana trajati jednu nedelju. Kada su ušli u drugu nedelju rata, ispostavilo se da je Izrael suočen sa velikim razaranjima. Tada je Izrael tražio da se stopira rat, ali Amerikanci su bili protiv. Njihov cilj je bio da istovremeno sruše i Siriju i Hezbolah. Ali nisu uspeli. Posle tog rata, prvi čovek pokreta Hezbolaha i predsednik Sirije, postali su simbol otpora u arapskom svetu. To je jako uplašilo Saudijsku Arabiju i Katar, i tada su se sa Izraelcima i Amerikancima usaglasili da je vreme da sruše Siriju.
Takozvano Arapsko proleće je uvod za napad na Siriju, a sa ciljem da se do kraja sprovede projekat stvaranja „Novog i Velikog Bliskog istoka“. Brzina događaja na severu Afrike, uz veliku medijsku kampanju, bili su uvod za napad na Siriju. A jedan od razloga napada na Siriju svakako jeste i činjenica da nikome ne dugujemo ni dinar. Pre nekoliko meseci, uspred krize, Siriji je nuđen kredit u vrednosti od 20 milijardi dolara, ali to smo odbili. Baš zato što nemamo dug prema bilo kome, imamo mogućnost da kažemo ne. Mi imamo puni suverenitet kao država, u punom smislu te reči.
Napad hemijskim oružjem od 21. avgusta u kojem je navodno stradalo 1.400 ljudi, nikada se nije desio
Račak u Siriji
       – U celoj priči oko korišćenja hemijskog oružja ima mnogo čudnih detalja. Na primer, snimci koje smo videli, a koji navodno datiraju od 21. avgusta kada je navodno izvršen napad hemijskim oružjem, zapravo pokazuju da su samo deca bila žrtve tog napada. Ali, nismo videli nikakvu štetu – nijednu mrtvu pticu, životinju, ili da je priroda ugrožena zbog korišćenja hemijskog oružja. Ukoliko pažljivije gledamo snimke, videćemo da se iste žrtve pojavljuju u više različitih snimaka.
S: Hoćete da kažete da se isti ljudi pojavljuju kao navodne žrtve na više mesta?
S.A.D: Da. Isti ljudi! Za dešavanja od 21. avgusta u blizini Damaska tvrdilo se da je hemijskim oružjem ugušeno 1400 ljudi, dok smo videli da su sahranili 10-12 ljudi?! Mi smo tražili gde su ostale žrtve. Hteli smo da mi ispitamo njihova tela i utvrdimo uzroke smrti. Međutim, oni ne postoje. Nismo videli čak ni roditelje dece koja su navodno stradala. Čak nismo videli ni da je Hitna pomoć došla da pomogne tim ljudima. Poslednja ispitivanja su pokazala da tragovi gasa sarina ne postoje u telima stradalih, ali da postoji u telima onih koji su ih navodno spasavali.
S: Šta to govori?
S.A.D: To znači da su snimljena deca zapravo bila pod anestezijom i postavljena tako da bi se napravila medijski dobra scena. Dakle, ističem: ni u deci, ni u vazduhu, ni na zemlji nisu nađeni tragovi sarina. To pokazuje da je cela ta priča zapravo deo unapred smišljenog scenarija. Taj snimak je verovatno i načinjen pre 21. avgusta kako bi poslužio Amerikancima kao dokaz da je Sirija prešla „crvenu liniju“ i kako bi usledila vojna agresija i realizacija plana koji nisu uspeli da ostvare tokom rata.
Amerikanci nas ruše jer smo protiv projekta „Novi i veliki Bliski istok“
       S: Tvrdite da Katar i Saudijska Arabija direktno finansiraju pokrete koji se bore u Siriji. Zbog čega bi islamske zemlje finansirale pokrete koji bi obarali vlast u drugim islamskim zemljama?!
S.A.D: Ovo pitanje zahteva mnogo duži razgovor i mnogo širi odgovor. Neki od režima u arapskom svetu su silom postavljeni uz pomoć Amerike i Izraela. Kada je Sirija odbila američko-izraelski projekat „Novi i veliki Bliski istok“, našli smo se na udaru. Taj projekat je ponuđen u vreme sporazuma u Kemp Dejvidu (sporazum iz 1979. kojim su uspostavljeni diplomatski odnosi Izraela i Egipta, što je prvi slučaj da je jedna arapska zemlja to učinila – napomena redakcije). Sirija je taj sporazum odbacila, tako da se od tada formira veliki blok prema Siriji zbog njenog protivljenja planu da se izgradi „Novi veliki Bliski istok“.
Deo arapskih država, poput Katara i Saudijske Arabije, uz pomoć SAD i Izraela, podupiru salafiste koji su verski izuzetno netolerantni. Princip glasi: ako nisi sa mnom 100 odsto, onda si protiv mene i treba te ubiti. I odmah ti privežu kako si protiv demokratije, ljudskih prava, građana… Tako su salafisti, pošto su u Siriji zaposeli hrišćanske gradove, rekli stanovnicima: ili postanite muslimani ili ćete biti ubijeni.
Ove snage imaju funkciju da oslabe društvo i da ga rastaču. Te strukture sprečavaju razvoj na svim nivoima, stoga je tako formiranim društvom posle lako upravljati iz SAD ili Izraela. Zato su ove male državice uvek pod kontrolom SAD i Izraela. Jednostavno, cilj toga je da se preotmu resursi i bogatstvo.
„Hjuman rajts voč“:
Pobunjenici u alavitskim selima ubili najmanje 190 civila
       Prema izveštaju koji je 11. oktobra izdao „Hjuman rajts voč“ (engl. Human rights watch), u oblasti Latika, na zapadu Srije, u selima u kojima većinsko stanovništvo čine alaviti (verska manjina iz koje dolazi i Bašar al Asad i većina vladajuće strukture u Sirije) u avgustu je ubijeno „najmanje 190 civila“. Među njima je bilo 57 žena i 18 dece.
Za ovaj zločin, prema tvrdi „Hjuman rajts voč“ (HRV) odgovorni su pobunjenici koji su time počinili ratni zločin. Ova organizacija dalje navodi da su počinioci tog zločina bili džihadisti povezani sa Al Kaidom.
Izveštaj HRV ima 105 strana i baziran je na izjavama 35 svedoka sa kojima su istražitelji ove organizacije direktno razgovarali, kao i na njihovom radu na terenu. Prema podacima ove organizacije preko 200 ljudi iz tih sela – mnogi od njih žene i deca – nalazi se u zarobljeništvu pobunjeničkih grupa. Prema navodima izveštaja, pobunjenici su snimke sa decom-taocima okačili i na „Jutjub“ (engl. youtube).
Kako se navodi, najmanje 20 pobunjeničkih grupa učestvovalo je u operaciji zauzimanja desetak sela u oblasti naseljenoj alavitima, pre nego što su 18. avgusta snage regularne sirijske vojske povratile ove oblasti.
Prema rečima Džo Storka (engl. Joe Stork), Direktora HRV za Bliski istok, „ova operacija nije bila delo odmetnika, već koordinisan i isplaniran napad na civilno stanovništvo alavitskih sela“.
TV kanal „Al Džazira“ finansira Izrael
       S: Čiji su kanali „Al Džazira“ i „Al Arabija“? Ko to finansira i šta je njihov cilj? Da li je to arapski pokušaj stvaranja njihovog „Si-En-En“-a, ili?
S.A.D: Katar, Saudijska Arabija i pojedine arapske države su instrumenti za sprovođenje američke politike. Mediji koje pominjete su instrumenti tih instrumenata. Ako pažljivije pogledao početke „Al Džazire“ videćemo da je njen tvorac i finansijer Izrael. Slično je i sa kanalom „Al Arabija“.
Hvala „Svedoku“ što nam je dao priliku da iznesemo svoju stranu priče
       – Hvala vam što ste nam dali priliku da govorimo i iznesemo svoju stranu priče. Nadam se da će „Svedok“ biti mesto gde ćemo moći da iznesemo istinu. U Siriji se stvari mnogo brzo dešavaju i uvek ima mesta da se nešto desi, a i to da se objasni. Vašem listu želimo mnogo uspeha a srpskom narodu i Srbiji vinapretka i prosperiteta.

Autor: Milan Dinić, Svedok

Аутор: Милан Динић,  СВЕДОК недељник

Posted in: Uncategorized