Kosovo više nikad neće biti deo Srbije! – Berndt Poselt, nemački poslanik u Evropskom parlamentu

Posted on November 13, 2013 by

1



Izbori na Kosovu i Metohiji su bili fer i pošteni, a srpska Vlada je uradila sve što je mogla da bi ljudi izašli da glasaju. Ovo je bila velika šansa i oni ljudi koji su napravili incidente naneli su štetu srpskom narodu. Dešavanja od 3. novembra bila su veoma problematična, kaže u intervjuu za „Svedok“ Bernd Poselt, nemački poslanik u Evropskom parlamentu, koji je nedavno boravio u Beogradu na konferenciji Panevropske unije.

Svedok: Kako gledate na dešavanja na Kosovu od 3. novembra i šta očekujete od ponovljenih izbora 17. novembra?

Bernd Poselt: Ovo pitanje će biti razmotreno na Odboru za spoljne poslove narednih dana u Evropskom parlamentu, posle ponavljanja izbora 17. novembra. Pripremamo izveštaj o napretku Albanije, Kosova i Srbije i oni će biti predstavljeni u januaru u Strazburu. Izbori će biti ključni za izradu našeg izveštaja. Što se mene tiče, dešavanja od 3. novembra su bila vrlo problematična.  Ako razgovarate o promeni granica, onda biste morali da vidite šta ćete sa Preševskom dolinom, Sandžakom i Novim Pazarom, Vojvodinom…

S: Srpska Vlada tvrdi da nije napustila Kosovo i da je ono deo Srbije. Kada Vi, kao poslanik Evropskog parlamenta, i kao neko ko ima uticaj na ono što će stajati u Izveštaju o Srbiji, čujete tako nešto – kako reagujete?

B.P: Sto pet zemalja u svetu, dakle, apsolutna većina sveta, uključujući i velike sile, priznale su nezavisnost Republike Kosovo. Sa moje tačke gledišta, nije realno pričati o prethodnom vremenu jer se to nikada neće promeniti. Sa druge strane, razumem poziciju srpske Vlade kao vlade suverene države. Moramo da nađemo put koji je baziran na realnosti. Realnost je da je Kosovo nezavisno i da nikada ponovo neće biti deo Srbije. Mislim da i Srbi to znaju.

Sa druge strane, za Srbiju je vrlo teško to da prihvati. Zato mislim da je važno koncentrisati se na praktične i pragmatične korake. Zato mislim da ono što su prethodnom periodu uradile dve vlade i dva premijera jeste izuzetno važno na putu dobrosusedstva.

S: Govorite o realnosti. Jedna strana realnosti je da Srbija nema izvršnu vlast nad većim delom teritorije Kosova. Sa druge strane, samoproglašene vlasti Kosova nemaju kontrolu na severu. Zašto ne priznati tu realnost?

Berndt Poselt: Srbi na severu imaju autonomiju. Ako pogledate Ustav Kosova, videćete da su tu predviđena ogromna manjinska i autonomna prava. Bolje je iskoristiti ovu šansu nego razgovarati o promeni granica. Jer, onda će promena granica uslediti na celom Balkanu. Onda biste morali da vidite šta ćete sa Preševskom dolinom, Sandžakom i Novim Pazarom, sa Vojvodinom, položajem Albanaca u Makedoniji… Mislim da bi za ceo region bila velika greška da opet raspravlja o granicama. EU je zasnovana na ideji saradnje kako bi granice bile manje problematične. Mi imamo granicu na Kosovu i ona se neće menjati. Apsolutno sam siguran da Kosovo nikada više neće biti deo Srbije, zato hajde da budemo realni i pronađimo rešenje koje je u interesu obe strane.  Realnost je da je Kosovo nezavisno i da nikada ponovo neće biti deo Srbije. Mislim da i Srbi to znaju.

Kao Nemac znam o čemu pričam. Kada sam bio u školi, učili smo da su oblasti Poljske bili deo Nemačke. Danas znamo da to nikada neće biti Nemačka. I mislim da je dobro da se ne menjaju granice. Mi imamo dobre odnose sa Poljskom i niko ne bi probao da promeni granice.

S.: Kada ste govorili na skupu u Beogradu, rekli ste da je dostojanstvo čoveka jedna od temeljnih vrednosti EU. Da li Srbi na Kosovu mogu da očuvaju svoje dostojanstvo pod vlašću čoveka – Hašima Tačija – za koga postoje osnovane sumnje da je umešan u trgovinu organima otetih ljudi?

B.P: Mnogi ljudi u Preševskoj dolini misle isto o svom položaju u Srbiji.

S: Da li mislite da je prikladno porediti Tačija i optužbe na njegov račun sa Vladom Srbije?

B.P: To je apsolutno uporedivo sa moje tačke gledišta. Obe zemlje su mlade demokratije sa greškama, obe zemlje imaju problem sa manjinama, ali mislim da je najbolje za obe strane da poštuju granice i da imaju uzajamnu zaštitu manjina. To je najbolje rešenje.

Srbi na severu imaju autonomiju. Ako pogledate Ustav Kosova, videćete da su tu predviđena ogromna manjinska i autonomna prava. Bolje je iskoristiti ovu šansu nego razgovarati o promeni granica. Jer, onda će promena granica uslediti u celom Balkanu.

S: Kada je reč o Vojvodini, nedavno ste u Briselu govorili na skupu posvećenoj ovoj oblasti. Kako gledate na budućnost Vojvodine?

B.P: Mislim da Srbija ima šansu da bude model dobre saradnje različitih nacionalnosti, kao i zemlja sa funkcinalnim regionalnim autonomijama ako koristi duh Vojvodine. Vidim pozitivan razvoj događaja u Vojvodini. To je model ne samo za celu Srbiju već za ceo region. Znate da u Nemačkoj imamo veliku različitost regija i snažnih lokalnih autonomija i mislim da je to izuzetno dobar model. Mislim da je to dobar zalog za pozitivan razvoj Srbije.

S: Da li sve ovo što kažete o nepromenljivosti granica treba zapravo da znači da javnost u Srbiji treba da prihvati: da je Kosovo nezavisno, da će Republika Srpska jednog dana da se u potpunosti utopi u Bosnu, da će se Srbi u Crnoj Gori u potpunosti utopiti u crnogorsku državu…

B.P: Da. Ideja je da sve države u regionu zadrže svoje granice, svoju nezavisnost, postanu članice EU u kojoj granice nisu važne i postignu dobru prekograničnu saradnju… Vreme promene granica je prošlo.

S: Kako gledate na budućnost BiH?

B.P: Realnost za mene je da BiH bude nezavisna i da ima federalizam koji će dati svim trima narodima jednaka prava i dostojanstvo. Da budem iskren, mislim da Ustav BiH mora da bude promenjen jer ne funkcioniše.

Realnost za mene je da BiH bude nezavisna i da ima federalizam koji će dati svim trima narodima jednaka prava i dostojanstvo. Da budem iskren, mislim da Ustav BiH mora da bude promenjen jer ne funkcioniše.

S: Da li ta promena treba više da ide u pravcu unifikacije ili federalizacije?

B.P: Ni unifikacija, ni federalizacija već bolja funkcionalnost. Mogu dosta da nauče od federalnih država u Evropi, poput Švajcarske, Nemačke… U nekim aspektima je potrebna veća unifikacija, u nekim veća decentralizacija, ali je najvažnije imati više efikasnosti i manje korupcije i blokade.

S: Kako gledate na podatke koje je izneo Dik Marti o trgovini organima kidnapovanih Srba na Kosovu i ulozi koju u tome ima Hašim Tačim, ali i mnogi drugi iz aktuelnog albanskog rukovodstva?

B.P: To nema nikakve veze sa Evropskim parlamentom već sa Savetom Evrope. Pričao sam sa Martijem o njegovom izveštaju. Bio je na Odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta. Hteli smo da čujemo nešto o ovome, pitali smo ga da li ima dokaze i on mi je rekao da nema dokaze. Ako ima dokaze, preduzećemo korake. Ali dokaza nema.

S: Aleksandar Vučić je nedavno izjavio da će Srbija postati član EU 2020. Da li je to realno?

B.P: Bio sam odgovoran u Evropskom parlamentu kada je bio u toku proces integracije Hrvatske. čitav proces je trajao dvadeset godina, a sami pregovori osam godina. Mislim da će proces integracije Srbije biti brži. Postoje dobre šanse da Srbija postane članica EU u prvom delu sledeće dekade, ali ne ranije.

Magazin Svedok, broj 904 -905

Advertisements
Posted in: Uncategorized