Skandalozan istorijski falsifikat sa Kembridža – Srbi krivci za I svetski rat a imali su sva prava u Austrougarskoj monarhiji

Posted on September 15, 2013 by

3



Kako se približavamo stogodišnjici izbijanja Prvog svetskog rata svaljivanje krivice za njegovo izbijanje na Srbe sve je glasnije, i začuđujuće je da dolazi sa svih strana, tako da sada imamo tadašnje neprijatelje, Britaniju i Nemačku, kako združeno prepravljaju istoriju, podešavaju i šteluju činjenice kako im ne bi ništa narušilo (trenutnu interesno – geopolitičku)  idilu, dok se, po navici, svo zlo, i odgovornost za Veliki rat pripisuje – a kome drugom do – Srbima. Čovek sa zrncem zdravog razuma bi se zapitao preko čijih leševa bi se Velike (samo po goloj sili i oružju) sile udvarale jedna drugoj da nema Srba. Lično, odavno  -doduše samo privatno, tu jedino mogu – zagovaram da se u korpus ljudskih prava (i u Međunarodno javno pravo) uvede  PRAVO NA PROŠLOST, koje bi bilo nepovredivo i neotuđivo.  Verovatno bi mnogi istoričari i ,,istoričari”, ostali bez posla, pa makar predavali na Kembridžu, jer su istoriju pretvorili u robu; nije prošlost haljina da se kroji prema hiru svakoga ko dovoljno plati, ali to je već moral, izbeglica iz vremena beščašća.

Elem, u najnovijem Špiglu u rubrici „Špigel-intervju“ objavljen je intervju sa K. Klarkom, Australijancem, profesorom Savremene istorije Evrope na Univerzitetu u Kembridžu. U intervju Klark daje novi pogled na Prvi svetski rat, prema kojem Nemci ne snose najveću krivicu za izbijanje rata, već Srbi.

Intervju za Špigel napravljen je povodom objavljivanja Klarkove nove knjige „Mesečari“. Zbog vrlo indikativnih komentara i odgovora u vezi sa Srbijom, intervju dostavljamo u potpunosti preveden na srpski.

Sllepwalkers

Istorija pisana u skladu sa trenutnim geopoplitičkim interesima – Knjiga ,,Mesečari” Kristofera Klarka

„Špigl: U svojoj novoj knjigi opisujete evropske velike sile kao mesečare, koji su se oteturali u Prvi svetski rat, a da to zapravo nisu želeli. Da li zaista niko nije odgovoran za veliki rat?

Klark: Taj opis sam upotrebio, jer državnici tog vremena nisu imali predstavu koje katastrofalne posledice će imati njihovo delovanje. Pogrešno su procenili situaciju. Da su mogli nekom vremenskom mašinom da se prebace na jeziva bojna polja, doživeli bi nervni slom.

Špigl: Vaši mesečari su imali dovoljno vremena da se probude i da zaključe mir. Svetski rat je trajao četiri godine.

Klark: Tokom rata je bilo pokušaja da se zaključi mir. Ali sve dok je za neprijateljske strane postojala mogućnost pobede ili su bar verovali da ta mogućnost postoji, takvi pokušaji nisu imali uspeh.

Špigl: Većina mesečara se kaje kada vide šta su prouzrokovali. Akteri leta 1914. čini se da kasnije nisu bili svesni svoje krivice.

Klark: Postojali su pojedini slučajevi kajanja, ali su generalno državnici i vojni velikodostojnici tog vremena na jedan odvratan način bili imuni na samopreispitivanje. Kada je američki istoričar B. E. Šmit tokom dvadesetih godina vodio duge intervjue sa tadašnjim donosiocima odluka, nije bilo reči o samokritici ili sumnji u sebe. Protagonisti su još uvek bili ubeđeni da su 1914. donosili ispravne odluke.

Špigl: Te odluke su koštale minimum 15 miliona ljudskih života, rasturen je veliki deo Evrope, a došlo je do uspona fašizma i komunizma. Može li se zaista reći da akteri nisu znali šta rade, prema motu: „shit happens“?

Klark: Ne. Ali se ni istorija ne sme predstavljati kao jedan James-Bond film, u kome zlikovac sedi na brdu, mazi mačku i planira kraj sveta. Takozvana julska kriza 1914, koja je dovela do izbijanja Prvog svetskog rata, bila je najkompleksniji događaj svih vremena.

Špigl: Etablirano istorijsko tumačenje je ulogu zlikovca pripisivalo, pre svega, Nemačkom rajhu. Nemački rajh, prema mišljenju većine današnjih istoričara, snosi glavnu krivicu.

Klark: Julska kriza i njene posledice su kao jedan istorijski kriminalni slučaj koji je važio da je zatvoren. Ja sam ga ponovo odmotao i došao do drugačijeg saznanja: sve evropske velike sile – Nemačka, Rusija, Francuska, Velika Britanija, Austro-Ugarska – sve su učestvovale u razvoju događaja i odlučivanju, koja su doprinela ratu.

Špigl: To nas čini nepoverljivim, jer se vaš stav suprotstavlja stavu nacionalno-konzervativnog nemačkog istoričara od pre 50 godina Frica Fišera. U poznatoj kontraverzi Fišer je svu krivicu pridavao Nemačkom rajhu.

Klark: Kompleksnost julske krize ne sme da posluži kao izgovor. Akteri su tada imali slobodan izbor. Ali tada u Evropi nije postojao ni jedan državnik, koji je ozbiljno bio voljan da izbegne rat. To naravno nije oslobađanje krivice tadašnjih nemačkih donosilaca odluka. Nemački revizionisti iz vajmarskog vremena su zastupali tezu o nevinosti, koja je isto tako varka, kao i tvrdnja da su samo Nemci krivi.

Špigl: Hajde da razmotrimo polaznu situaciju – 1914. su postojala dva bloka – sile Antante V. Britanija, Francuska i carska Rusija na jednoj strani i sile osovine Austro-Ugarska i Nemački rajh na drugoj strani. Šta je bila suština suprotnosti?

Klark: Još sam u školi učio da bi se evropske sile međusobno solidarisale protiv Nemačke, jer ih je Berlin provocirao. Međutim, u međuvremenu su se perspektive istoričara proširile. Rusija je ušla u savez sa Francuskom, jer se plašila da bi V. Britanija mogla da sarađuje sa Nemačkom. London nije tražio približavanje Sankt Petersburgu zbog zaplašivanja Nemačke, nego kako bi osigurao da Južna Persija i Indija budu protiv Rusije. Velike sile nisu imale u viziru samo jednog neprijatelja, kod njih se, zapravo, radilo o dugoročnom očuvanju moći u pretećem okruženju.

Špigl: Da li je bio opravdan strah Rusa od mogućeg nemačko-britanskog saveza?

Klark: Moglo je da dođe do toga. Britanci su se još u proleće 1914. igrali idejom da raskinu Sanktpeterburški ugovor sa Rusijom iz 1907. godine i da se približe Nemačkom rajhu.

Špigl: Vi mislite da se rat dva bloka mogao izbeći. Ali, Nemačka je stremila ka statusu svetske sile i to na račun drugih velikih sila. Kako je onda mogao da se očuva mir?

Klark: Tačno je da je Kajzer Vilhelm Drugi  još 1896. na sav glas proklamovao nemačku „svetsku politiku“. Rezultati su, međutim, bili zanemarljivi – nekoliko ostrva u Pacifiku, nekoliko afričkih regiona. Neuporedivo sa etabliranim svetskim silama kao što je V. Britanija. Nije bilo jasno kako bi izgledala dominacija, kojoj je, navodno, stremio Nemački rajh. Međutim, nije tačno da je Nemačka planirala rat protiv neke druge evropske velike sile.

Špigl: Zar nisu nemačke vojskovođe i kancelar T. von Betman Holveg flertovali sa oružanim sukobom protiv Rusije, jer su smatrali pogodnom prilikom da razbiju suparnički saveznički sistem?

Klark:Bilo je poziva na preventivni rat protiv Rusije. Nemačke vojskoviđe su bili mišljenja da vreme radi protiv Rajha i da je bolje da rat dobiju pre nego kasnije. Zahtevi vojskoviđa, međutim, nisu nužno odredili politiku.

Špigl: Vaš britanski kolega, istoričar Dž. Roel to vidi drugačije. On Vilhelmu II pripisuje „zaveru za napadački rat“.

Klark: Ovaj rat nije rezultat zavere, niti nemačke, niti ruske, francuske ili austrougarske.

Špigl: Direktan put u katastrofu počeo je 28. juna 1914. Bosanski Srbin je ubio austrougarskog prestolonaslednika i njegovu ženu u Sarajevu. Bosanski Srbi su tada živeli u habsburškoj Austo-Ugarskoj monarhiji, iako su mnogi naginjali ka Kraljevini Srbiji. U vašoj knjizi ne pokazujete ni malo razumevanja za politički stav atentatora – zašto?

Klark: Želim da srušim mit da su bosanksi Srbi bili ponižavani i mučeni od strane Austrougara – a to je bio jedini uzrok pucnjeva u Sarajevu. Doduše, seljačkom miljeu Bosne i Herzegovine, kojem je pripadao i atentator, nije bilo naročito dobro. Međutim, razlog za to nije bila samo austrijska vladavina. Bosna i Herzegovina je tada bila nerazvijena, siromašna zemlja, što je i danas. Inače, većinu tadašnjeg stanovništva BiH nisu činili Srbi, nego bosanski Muslimani i Hrvati.

Serbian-women (1)

,,Želim da srušim mit da su bosanksi Srbi bili ponižavani i mučeni od strane Austrougara” na fotografiji su obešene srpske žene , – Profesor Klark, kao istoričar sa Kembridža, je morao da zna za izveštaj dr. Arčibalda Rajsa; ipak ga je prećutao. 

Špigl: Na osnovu srpskog masakra u Srebrenici 1995, kažete da vam teško pada da Srbiju iz 1914. vidite kao žrtvu. Kakve veze ima jedno s drugim?

Klark: Naravno da se kompleksna istorija Srbije ne sme interpretirati masakrom u Srebrenici. Međutim, nacionalizam na Balkanu treba priznati kao istorijski faktor bez koga ne bi došlo do rata 1914. Srbi nisu uvek bili žrtve sila svetske istorije, nego mnogo više akteri.

Špigl: Zločinci ne bi bili Nemci, nego Srbi?

Klark: Ne radi se uopšte o tome da demonizujem Srbe, ali prvobitni konflikt, koji je doveo do izbijanja Prvog svetskog rata bio je između Srbije i Austrougarske. Ovaj sukob, koji je u mnogim uopštenim pregledima predstavljen kao sporedan ili čak potpuno bled, želeo sam da učinim transparentnim. Srpsko državno rukovodstvo stremilo ja ka više uticaja na Balkanu i to sa ciljem da stvori veliku Srbiju. To je vodilo ka napetoj situaciji, koja je bila opasna po Habsburgovce. Samo ako se ima pred očima ova situacija, može se razumeti delovanje Austrijanaca.

9674

Kristofer Klark, Australijanac, profesorom Savremene istorije Evrope na Univerzitetu u Kembridžu kao pisac neke nove istorije 

Špigl: Kajzer Franc Josef I i njegova Vlada pošli su od toga da je Srbija odgovorna za napad i da mora biti pozvana na odgovornost. Iako je Srbija bila štićenik Rusije, političari u Beču su verovali da Car neće reagovati. Na čemu se zasnivala ova greška?

Klark: Za austrijske donosioce odluka atentat je bio nepodnošljiva provokacija. Naravno da su znali za rizik da bi Rusija mogla da se uključi u konflikt. Međutim, oni su se uzdali u veliku silu nemačke vojske. Čisto po motu: Berlin će već neko izvaditi kestenje iz vatre.

Špigl: Kajzer Vilhelm II je prvih dana jula zapisao na ivici jednog dokumenta – „sada ili nikad. Sa Srbima se mora rasčistiti i to uskoro“. Ipak, vi sporite da je Nemačka pritiskala svoje saveznike da uđu u rat.

Klark: Skoro svi odlučujući protagonisti u Beču glasali su za rat protiv Srbije – i to potpuno nezavisno od držanja Nemačke. Međutim, tačno je i da je, čim je Austro-Ugarska zamolila za podršku, Nemačka odmah obećala…

Špigl: … i gurnula Beč pravo u rat. 5. jula je austrijski ambasador kod Vilhelma II objasnio da bi mu „bilo žao“ ako Austrija ne bi iskoristila ovaj tako pogodan trenutak.

Klark: Vilhelm II je bio ubeđen da je situacija za Nemački rajh pogodna. Znao je da Rusi uz pomoć francuskih kredita upravo izgrađuju vojsku u velikom stilu i da zbog toga nisu u stanju da pritisnu Nemačku. Nije računao s tim da bi se Rusija uključila u oružani sukob na Balkanu.

Špigl: Time Nemačka, ipak, snosi znatan deo krivice. Da li bi Austro-Ugarska tako konsekvetno upravljala eskalaciju, da joj je Vilhelm II otkazao podršku?

Klark: Tada možda ne bi došlo do rata. Ali velike sile tako ne rade. Velike sile nisu velike zato što su ljubazne, nego zato što su bezobzirne.

Špigl: I pored toga vi ne vidite Nemačku kao glavnog krivca. Zašto?

Klark: Nemački rajh nosi deo krivice, ništa više. Mora se videti i odgovornost drugih velikih sila: Rusija i Francuska su podržavale Srbiju i Beograd je tako postao instrument velikih sila.

Špigl: Prema vašem mišljenju, Rusija je značajno doprinela eskalaciji. Kako?

Klark: Rusi su, nakon atentata, odbijali svako austrijsko pravo na obeštećenje od Srbije. Time su jako ograničili manevarski prostor Beča. Istovremeno su ohrabrili Srbe da se ne ustuknu. Tako je Austrijcima preostao jedino ultimatum. Osim toga, Rusija poziva na mobilizaciju u trenutku kada Nemački rajh, čak, nije ni proglasio status ratne opasnosti.

Špigl: Da li se to može opisati kao igra domina? Padaju kamen po kamen – prvo se Austrougarska odlučuje za rat, onda dolaze Nemačka i Rusija, sledi Francuska i na kraju V. Britanija.

Klark: Tako jednostavno, ipak, nije. Kada je Vilhelm II 5. jula 1914. Austrijancima garantovao podršku, to nije bila odluka za evropski rat. U Berlinu su bili mišljenja da se Rusi sigurno neće uključiti u konflikt. Osim toga, Austro-Ugarska nije mobilisala protiv Rusije, nego protiv Srbije. Pri tome ostaje da prva država, koja je sprovela mobilizaciju, nije bila Nemačka, nego Rusija.

Špigl: Već nekoliko godina radite na tome da se revidira slika istorije, koja je u vladala u bivšoj Zapadnoj Nemačkoj. U vašem bestseleru o Prusima odbacujete tezu o „posebnom“ putu Nemačke, koji je doveo Hitlera na vlast, tako što nemački razvoj stavljate u kontekst celokupnog evropskog razvoja. Sada relativizujete i krivicu Nemačke u Prvom svetskom ratu.

Klark: Moj cilj nije da uklonim nemačku sliku istorije, niti da Nemce oslobodim od svega. Ali, mi moramo da percipiramo kompleksnost događaja, reduciranje na dobre i zlo više ne pomaže.

Špigl: Da li se javlja strah, kada se neko tako intenzivno bavi početkom Prvog svetskog rata kao vi?

Klark: Teško da se može zamisliti gori scenario za početak 20. veka. Prvi svetski rat je bio trovanje Evrope, preteča mnogih kasnijih katastrofa, omogućio je pobedu boljševizma u Rusiji, fašizma u Italiji, nacionalsocijalizma u Nemačkoj. Zaista sam ponekad imao noćne more kada bih se udubio u to vreme.“

https://magazin.spiegel.de/reader/index_SP.html#j=2013&h=37&a=111320043

Advertisements
Posted in: Uncategorized