Mučenica Bosiljka Rajčic iz Pasjana kod Gnjilana

Posted on June 5, 2013 by

0



O stradanju srpskog naroda na prostoru Kosova i Metohije skoro čitav vek  se ćutalo, radi lažnog mira, dobrosusedstva i još lažnijeg bratstva i jedinstva. Tek sporadično i retko su te priče dolazile do javnosti. Što su krvavije bile, to su se dublje skrivale i zabašurivale.  Priča o Bosiljki Rajčić je jedna od njih, a odigrala se početkom 20. veka u Pasjanu kraj Gnjilana.

020

Decenijama kasnije srpski narod na Kosovu i Metohiji je i dalje bio terorisan na najzverskoje načine.  Na slici je silovana srpska devojčica (9 godina) iz Žitinje kod Vitine na rukama oca Stojana Perića (1983. g.)

Jedan od takvih  necuvenih zlocina pocinili su Šiptari nad devojkom Bosiljkom Rajčic iz Pasjana kraj Gnjilana. Lepu Bosiljku su oteli Albanci Banjuš, Ermuš i Hasan iz Depča kod Gnjilana ne bi li je poarbanašili.  Kada su videli da ona nece da se poarbanaši ni pod kojim uslovima, ubili su je. Da bi još više zaplasili Pasjance, raskomadano telo Bosiljke Rajčic bacali su, komad po komad, po selu. Njena majka je sakupljala delove tela kako bi ih sahranila kako pravoslavni običaji nalažu. Mesto ns kome je Bosiljka Rajcic ubijena zove se Devojkin grob.
Na zidovima seoske crkve  je naslikao “Glablenie i mucenie Svjatica Bosilki i Uspenije Svjatica mucenici Bosilki” Po nekim podacima u Srpskoj Pravoslavnoj crkvi vlada interesovanje da se mucenica Bosiljka Rajčic proglasi za svetiteljku.

hqdefault (1)

Crkva u Pasjanu, detalj 

(Inače porodica Rajčić je iz Kumanova došla u  Pasjane oko 1770. godine. Prema ispitivanja stanovništva iz 1929 godine, Rajčića je bilo u Pasjanu i u gradu Gnjilanu. Rajčići i danas žive u Pasjanu pod istim prezimenom)

+ SVETA MUCENICA BOSILJKA PASJANKA

U Pasjanu, drevnom srpskom selu kraj Gnjilana na Kosovu, poznatom još iz srednjeg veka, življaše blagočestiva porodica Rajčic. U sirotinjskom domu sa roditeljima, braćom i sestrom, uzrastala je u pobožnosti i blagočešću krasna devojčica Bosiljka, odlikujući se krotkom naravi i smirenošcu, trudoljubljem i poslušnošću. Od malih nogu svikla je da pomaže u svim kucnim poslovima i oko stoke, a ocu i braći u poljskim radovima; na njivi i livadi, u sabiranju letine i pripremi hrane za stoku i ogreva za zimu.

Kada je napunila 17 godina roditelji su je prvi put poveli u Gnjilane, na Ivanjdan, kada se u ovoj varoši okuplja narod iz svih pomoravskih srpskih sela. Jedanput je išla i na sabor (Svetih Arhangela) u manastiru Draganac.

Svojom naocitoscu i lepotom Bosiljka nije mogla da ostane nezapažena.  Demonsku požudu prema lepoj, mladoj Pasjanki pokazao je neki Arnaut iz Depča kraj Gnjilana i vrebao je svaku priliku da je nasilno ugrabi. Zato je, zajedno sa svojim rodjacima, dugo pratio, kada bi ona kakvim poslom, sa roditeljima ili braćom izlazila izvan sela.

Prilika se zverima ukazala upravo kada je Bosiljka sa ocem i bratom te kobne jeseni skupljala drva za ogrev u šumi  kod Belog Kamena, na Stružinama, daleko iznad sela. Neopaženo su,  zagaravljenih lica trojica Arnauta na prepad ugrabili devojku, pucajuci na njenog oca i brata, i odvukli je prema Karadagu.

Nekoliko dana rodbina je, sa pasjanskim svestenikom, kod vlasti u Gnjilanu pokusavala da dokaze da je mlada Srpkinja nasilno oteta i odvedena u arnautsku kucu. Kolebljiva i Arnautima naklonjena vlast je otezala sa istragom i presudom. Jednostavno, prepuštali su vremenu da okonča to nasilništvo, verujući da će se devojka, zbog srama od sveta i rodbine, pomiriti sa sudbinom. I arnautske siledzije i turski ugnjetači, medjutim nisu računali na tvrdu veru  mlade pravoslavne Srpkinje.

Bosiljka je u neprijateljskoj  i tudjoj  sredini trpela nasilje,  iskušenja, uvrede i nasrtaje; ucene i obećanja — da se poarbanaši i uda se za nasilnika. Odlucno i nepokolebivo, ona je, medjutim,  odbijala sva navaljivanja i poniženja, uzdajuci se u silu Bozje milosti i nadu na spasenje. Morili su je zedju i nesanicom; neprestanim divljackim i demonskim nasrtajima; ubedjivanjima.

Sa Gospodom u srcu i molitvom na usnama, mlada Srpkinja se snazila i odolevala svim iskušenjima. Gubeći pak strpljenje, otmičar Arnautin je đavolski mucio Bosiljku, čupajući joj kosu i pržeći tabane usijanim gvožđem; Tukli su je i sekli po lepom licu i slabinama, da bi je na kraju gazili.

Posle dugog mučenja koje je trajalo danima i nedeljama, Arnauti devojci dovode i neku stariju poarbanašenu Srpkinju muslimanskog imena, koja je nagovara da se poarbanaši,  spasi sebe i poštedi svoje roditelje. Bosiljka ostaje nepokolebiva i cvrsta: “Ja svoju veru imam — odgovorila je – Ne treba mi bolja, jer je nema. A sto se tice udaje, ja sam vec zarucena – tiho je sa sjajem u ocima, uzvratila – Ja imam svog zarucnika…”

Na uporne zahteve da kaže ko je njen izabranik, odgovorila je: “Hristos je moj izabranik. Ja samo njemu pripadam, nikom drugom. Ja se ne odricem moga Boga i svoje svete vere, kao ti, koju žalim”.
“Ne zanosi se, crna kukavice; spasavaj dušu” ubeđivala je ova nesrećna žena.
“Tako se ne spasava duša — uzvratila je mlada Pasjanka –  Nego se gubi.”
“Kajaćeš se –  smrknuto joj je na kraju rekla žena, posavetovavši je:
“Uzmi barem hranu i vodu; vidiš na šta licis; ostala si kost i koža…”
“Mene bog hrani i poji” – tiho joj je uzvratila i utonula u molitvu.
Usledila su nova i žešća mučenja: pa su joj na kraju nasilno obukli dimije i navukli  zar na lice; Bosiljka je sve to kidala i cepala sa sebe, otimala se i proklinjala:
“Ubijte me, ubijte! – – vikala je – ne dam se; ja sam hrišcanka; ja sam pravoslavka. Ne dam svoju veru, moje srpske haljine… Ne dam devojaštvo! Samo me mrtvu možeš uzeti. – tim poslednjim pogledom presekla je mučitelja.

Zahvaljujući svojoj  hrabrosti i snazi Bosiljka je ostala čista,  neokaljana i nepokolebljiva. Razgnevljen, ponižen i posustao, Albanac je odlucio da je pogubi. Pozvao je dvojicu svojih rodjaka, te su je, izmučenu, iskasapljenu i polumrtvu, vezanu i iznemoglu, odvukli konjem uz reku Lapasticu i na proplanku, kraj puta, dovršili svoj satanski čin: izboli su je noževima, besno vicuci: “Smrt Skiji (Srp-kinji) , a ona, dobivši novu silu kao da ne oseća udarce ni ubode, tiho se jos jedanput pomolila  (“Bože moj, sačuvaj me do kraja; ne daj da popustim”) rekla je : “Nije ovo smrt za mene, vec život; vi ste u smrti, zauvek; vaše pogano pleme!”

A kada su, razjareni ovim  rečima, divljački počeli da joj kasape i komadaju telo, hrabra Pasjanka je ispustila svoju plemenitu dušu i preselila se u rajska naselja Gospodnja.

Tek posle postradanja, Turci su dozvolili Bosiljkinoj rodbini i Pasjancima da telesne ostatke ove svete mučenice pokupe i časno sahrane pored stare crkvice; oni su kasnije, prilikom obnove, uzidani u hram.

Predanje o pravoslavnom podvigu i mučeničkoj smrti  svete devojke Bosiljke i danas živi u Pasjanu i celom Kosovskom Pomoravlju, o čemu svedoče kazivanja starijih Pasjanaca: Vasilija – Vase Stojanovića i Bozidara Djordjevića. Fragmenti zapisa priča i putopisa – duhovnika i hronicara, pisaca i putopisaca (patrijarha Pavla, Tome K. Popovića, Grigorija Božovica), kao i neobične freske (nepoznatih zografa) u pasjanskoj crkvi.