Filmovi Režisera Milorada Bajića zabranjeni na RTS-u – zločine nad Srbima prekrila tama

Posted on April 3, 2013 by

5



Zašto je javnosti uskraćeno da vidi filmove o srpskim stratištima u Hrvatskoj, kosmetskom mučeniku Đorđu Martinoviću, generalu Mladiću…

BEOGRAD – Poznati filmski režiser Milorad Bajić jedini je autor dokumentarnih filmova u Srbiji i Evropi koji još uvek ima čak deset zabranjenih filmova na nacionalnoj televiziji!
To su filmovi: „Strah od istine“ i „Optužujemo“, „Jama“, „Jasenovac 1 i 2“, „Jadovno“, „General Mladić“, „Mrtvi govore“, „Masakr“, „Travničke izbeglice“ i „Samo nas istina oslobađa“.

Mnogi od navedenih filmova bili su nagrađeni na festivalima dokumentarnih filmova ili su učestvovali u zvaničnoj selekciji.

– Većina filmova prikazana je na festivalima dokumentarnog filma u Beogradu, ali su zabranjeni na takozvanoj nacionalnoj televiziji. Moje filmove zabranjivali su redom generalni direktori, predsednici upravnog odbora ili glavni i odgovorni urednici RTS-a – Dušan Mitević, Dragoljub Milanović, Ratomir Vico, Dejan Mijač, Milorad Vučelić, Aleksandar Crkvenjakov, Bojana Lekić, a sada i Aleksandar Tijanić – rezignirano za Glas javnosti priča Milorad Bajić.

Pored ostalih, za prikazivanje su zabranjeni filmovi „Strah od istine“ i „Optužujemo“, koji svedoče o kosmetskom nesrećniku Đorđu Martinoviću koga su 1. maja 1985. godine šiptarski zlikovci mučili nabijanjem na kolac na čijem je vrhu bila polulitarska flaša. Takođe, na RTS-u ne dozvoljavaju da gledaoci vide i film o generalu Ratku Mladiću, bivšem komandantu Vojske Republike Srpske, koji Bajiću govori 60 minuta.

SPEČENA MASA OD MESA I KOSTIJU

„Od Simona Vizentala dobio sam podatak – koji je on dobio od engleskih speleologa koji su se 1953. godine spustili u Šaranovu jamu i bušili dno jame sondama – da je dno jame bilo ispunjeno spečenom masom od mesa, krvi i kostiju žrtava, debljine oko 6,5 metara. Đuro Zatezalo u filmu dokumentuje oko 45 hiljada ubijenih lica u logorima Jadovna za 132 dana postojanja, a u popisu žrtava je više od deset hiljada identifikovanih lica, među kojima je bilo mnogo žena, dece, dva episkopa SPC (mitropoliti Petar Zimonjić i Sima Trljajić) i 69 sveštenika“, ističe Bajić.

Za vreme svog ministrovanja Vojislav Brajović (2008. ministar kulture Srbije)  nije dozvolio da se film „Jadovno“ prikaže na  Festivalu dokumentarnih filmova, ni u zvaničnoj ni u selekciji ‘Panorama’, u kojoj se prikazuju oni filmovi koji nisu uvršćeni u zvaničnu selekciju, jer film potresno svedoči o najmonstruoznijim zločinima Hrvata – ustaša koje su počinili nad više od 45.000 Srba i Jevreja. Uz Tadićevo izvinjenje Hrvatima, to je nastavak politike bratstva i jedinstva. Jadovno je bio najsvirepiji sistem od 16 jama u koje su nemilice bacani Srbi i Jevreji i preteča jasenovačkog sistema logora, uspostavljen neposredno po proglašenju NDH. O Jadovnu je i pomisliti bolno, ono i imenom svojim kazuje mnogo. Jadovno je jad i jadikovka naša, nezaceljena rana naša. Jadovno je neizmerna tuga i večita opomena da se takvi zločini nad pravoslavnim Srbima više nikad ne ponove. O tome se ćuti, ali zločini se ne smeju zaboraviti. Rane koje se kriju, uopšte ne zarastaju!“, ističe Bajić.

U jedinstvenom dokumentarnom filmu o Jadovnu, Bajić nudi ekskluzivne snimke koje je u dva navrata uradio još 1991. godine sa prostora kompleksa ovog logora podno Velebita. Bajić je na lokalitetima logora razgovarao sa Brankom Cetinom, tada jedinim preživelim od četvorice logoraša koji su uspeli da pobegnu, istoričarem dr Đurom Zatezalom, autorom kapitalnog dvotomnog dela o ovom stratištu i najboljim poznavaocem zločina nad Srbima u NDH, snimio je dno jama, razgovarao sa speleolozima koji su istraživali Šaranovu jamu (najveće stratište Jadovna u koje je bačeno između devet i jedanaest hiljada žrtava)… Bajić kaže da je do 11. 2008.  maja  svoje filmove stavlja na raspolaganje svim nacionalnim i lokalnim televizijama.

Izvorhttp://www.glas-javnosti.rs/clanak/g…-prekrila-tama

Logori za Srbe 1991-1996

Advertisements